Lifestyle
pise : Hera
Reč jednog džentlmena oduvek je vredela koliko i suvo zlato, a zlatom se darivao novi život i kupovalo najbolje vino. Kada džentlmen postavi sam sebi cilj, onda realizacija tog cilja postaje pitanje časti i smisao života. No, da bi se neko deklarisao kao gospodin, on prethodno mora da bude muškarac, i to onaj pravi. Mora da zna kako da prepozna istinsku želju u sebi i kako da na osnovu te želje artikuliše svoj cilj i način na koji će cilj biti realizovan. Ni jednog trenutka ne sme da se uplaši svog izbora, mora da bdi nad njim dok ga ne realizuje, i potom da ga zaštitnički čuva.
Neko bi mogao da pomisli kako je rađanje ideje, strastvene ljudske zamisli nekakva strašna, fatalna stvar… Ali, ako u čoveku postoji smisao za lepo, za igru, za imaginaciju i kreaciju, ako je duša otvorena za ljubav, a telo obučeno za uživanje, onda je sve sasvim drugačija priča. Dolazak ideje na svet postaje subjektivan, mističan i ekstatičan doživljaj besmrtnosti duše.
Ideja o nastanku Bahusa, kluba-restorana na vodi u Beogradu jedna je od takvih ideja. Jer, Bahus nije nasrnuo na Dunav. Samo je skliznuo u njega. Dostojanstven i elegantan. Svojom visinom, mirno se izdigao iznad ostalih splavova kao stamena tvrđava, a prostranim terasama u nizu pažljivo se otvorio Kalemegdanu i Sabornoj crkvi. I Dunav je bio zbunjen. Nije mu to bilo prvi put da vidi Bahusa na svojoj obali, ali ovoga puta susret nije bio obojen prostom patetikom, raskalašnošću i slepim obožavanjem. Izgledalo je kao da se sam Dionis (u rimskoj mitologiji Bahus), stari grčki bog plodnosti, vina i uživanja, zaštitnik prirode koja se neprestano podmlađuje, nekim čudom ovaplotio na tom mestu i duboko se zagledao u njega. Zato mu Dunav nudi nekad zeleniju, a nekad plavlju boju vode i pušta da odraz svetiljki sa Bahusovih terasa, još dalje i duže kliza po njegovoj površini.
Kada je Natalia Guicciardini Strozzi, firentinska princeza, boravila u Beogradu, uvek je bila Bahusov gost. Doručak je uvek tražila na najvišoj tački Bahusa, na najmanjoj terasi natkriljenoj rastavljenim belim jedrima. Zaštićena i sigurna, ova otvorena terasa sa garniturom za sedenje od belog ratana je najtoplije, najintimnije i najromantičnije mesto na brodu. Ne može da nestane, i nije proizvod iluzije. To je romantizam utemeljen na sigurnih 97 tona čelika brodskog korita.
Do najviše tačke Bahusa dolazi se stepenicama. Mnogobrojnim. Unutrašnji prostor je podeljen na nekoliko otvorenih nivoa i ispusta. To su tematski samostalne celine koje, međutim, čuvaju međusobnu komunikaciji. Povezane su drvenim stepenicama koje su nekada vijugave, spiralne i na prvi pogled strme, a nekada čiste, ravne i monumentalne (drvo je osnovni gradivni element untrašnjeg prostora i stvara prvi utisak topline ambijenta). Poenta je u tome da iz svakog dela Bahusa uvek imate još jedan pogled više, i nikada niste usamljeni.
Bahus je velikodušan u svom davanju. Već od ulaza, na prvom nivou, možete da birate: „Kibic“, bar na malom tremu Bahusa ili prvi mali zastakljen prostor, iz milošte prozvan „francusko ćoše“. Par stolova i stolica od kovanog gvožđa sa floralnim motivom, ispod visokog drveta benjamin u društvu velike, staklenim paravanom zaštićene vinove loze. Možete da popijete samo kafu u caffe bar-u unutar broda. Ipak, za šankom od orahovog drveta niko vam neće zameriti ako poželite da se na brzinu osvežite i stanete uz onaj deo gde se služi samo pravo Ginisovo pivo.
Dok pijete piće, okrenite se prema unutrašnjosti broda. Videćete vinoteku, i malo niže, ulaz u konobu. Ako se naslonite leđima na šank, možda se i predomislite i poželite da sednete u jednostavne i udobne kožne fotelje. Taj deo je poslastičarnica koja se otvara u veliku prednju terasu broda, sa zaobljenim dokom od jasenovog drveta namenjenom pristajanju čamaca. Sve što je neophodno za uživanje je tu. Garniture od ratana za sedenje, improvizovani drveni bar sa pogledom na Dunav, visoke drvene barske stolice sa tordiranim postoljem i oblim kožnim jastucima. I naravno, miris reke.
U unutrašnjosti broda, na drugom nivou je restoran. Sastoji se od centralne prostorije natkriljene niskom tavanicom sa ispustima od drvenih greda. Okrugli stolovi u nizu, otmeni beli stolnjaci i belo porcelansko posuđe uveče su diskretno osvetljeni. Preko dana, stakleni bočni zid u drvenoj armaturi je glavni izvor svetla. Prednji deo restorana izlazi na otvorenu terasu sa pogledom na grad. Restoran nema klasične separee. Ima, međutim, tajne kutke, „lebdeće stolove“ za dvoje, na drvenim ispustima prema centralnom delu broda, sa pogledom na „francusko ćoše“ i humidor, mesto za cigarete i konjak.
Spiralnim uzanim stepenicama ide se do najvišeg nivoa. Tu je moderan mali office, mini bar i niska garnitura za sedenje namenjena posebnim gostima. Za kraj, mala biblioteka… Pogled na reku otvara najviša i najromantičnija tačka Bahusa, ona ista terasa na kojoj je sedela firentinska princeza, Natalia Guicciardini Strozzi.
Vinoteka je mala celina u unutrašnjosti broda. Asocijacija na vinski podrum je kamena presvlaka na podu i lučne niske tavanice. Delikatnost mesta podvučena je crvenom kožnom presvlakom stolica. Preko dvesta etiketa vina, sa ručno rađenim i ispisivanim kožnim etiketama, smešteno je na drvene police.
Romantičan i topao ambijent restorana ušuškan je niskom tavanicom sa drvenim ispustima.
